RASPRAVA O NACRTU ZAKONA O ZADRUGAMA

 

Novi Sad, 21. decembar 2010.

 

Danas je u Novom Sadu zapo─Źela javna rasprava o Nacrtu zakona o zadrugama, koju su organizovali Zadru┼żni savez Vojvodine i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u ─Źiju, ina─Źe,  nadle┼żnost spada ovaj zakon. Ovo je za poslednjih deset godina dvanaesta verzija zakona o zadrugama, o kojima je naj─Źe┼í─çe i organizovana javna rasprava, me─Ĺutim, nijedna se nije pojavila ni na sednici Vlade, niti u skup┼ítinskoj proceduri.

Pomenuti nacrt zakona je dobrim delom nasledio odredbe i zalaganja zadrugara preuzete iz dve-tri ranije verzije ovog dokumenta i prema prvim utiscima on ─çe dobiti podr┼íku zadrugara. Ono ┼íto je veoma interesantno jeste da ovaj zakon defini┼íe ko mo┼że, a ko ne mo┼że biti zadrugar i defini┼íe ko mo┼że osnovati zadrugu i pod kojim uslovima. Zadrugu mo┼że osnovati najmanje deset poslovno sposobnih fizi─Źkih lica. Najmanji broj osniva─Źa zadruge ne mogu ─Źiniti supru┼żnici osniva─Źa, krvni srodnici osniva─Źa u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva i u pobo─Źnoj liniji u drugom stepenu srodstva, usvojenik ili usvojilac osniva─Źa, kao ni druga lica koja ┼żive u zajedni─Źkom doma─çinstvu sa osniva─Źem, ┼íto je prema postoje─çem zakonu bilo izvodljivo, ┼íto drugim re─Źima govori da su ove forme poljoprivrednog organizovanja, zapravo, slu┼żile pojedinim, naprednim gazdinstvima da formiraju zadrugu i da je afirmi┼íu u pogledu poslovanja, a da od toga samo njihova porodica ima korist. Ipak, ima i primera koji su pozitivni i ne mogu se svrstati u negativan kontekst.

Me─Ĺu zadrugarima ve─ç u prvoj raspravi postoji inicijativa da se izmeni termin „zemljoradni─Źka” i da se u delu koji govori o poljoprivredi stavi „poljoprivredna zadruga”. Ina─Źe, zadruge se mogu osnovati kao zemljoradni─Źke, stambene, potro┼ía─Źke, zanatske, socijalne, omladinske, u─Źeni─Źke, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vr┼íenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa ovim zakonom. Zadruge se mogu osnivati i kao finansijske institucije, ┼íto se ure─Ĺuje posebnim zakonom.

Zavisno od ciljeva i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati sa ulozima (osnovnim kapitalom) ili ─Źlanarinama, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadru┼żnim pravilima.

Me─Ĺu pojedinim vojvo─Ĺanskim zadrugama veliko interesovanje postoji za utvr─Ĺivanje onog dela zakona koji govori o tome na koji na─Źin ─çe se razre┼íiti sporovi oko zadru┼żne imovine. Naime, u poslednjih 30 godina zadruge su izgubile negde oko 120.000 hektara zemlje u Vojvodini, koja je, sada se ve─ç sa sigurno┼í─çu mo┼że re─çi, prodata tokom privatizacije i sporovi koji se o tome vode te┼íko da ─çe imati pozitivan ishod u korist zadrugara. ─îak ima i objekata koji su napravili zadrugari, kao ┼íto je slu─Źaj mlekare u Pivnicama, i to dobrovoljnim radom, a koja je po razli─Źitim ┼íemama postala predmet privatizacije i zavr┼íila u vlasni┼ítvu, prvo Novosadske mlekare, koja je tako─Ĺe uga┼íena. Ovi objekti su, ina─Źe, sada u vlasni┼ítvu „Imleka”.

S obzirom da se ovaj zakon donosi i po ugledu na postojeće u poljoprivredno razvijenim zemljama, gde postoje kooperative, valjalo bi se osloboditi, kod formulisanja pojedinih odredbi, naših balkanskih predrasuda o prevarama, zloupotrebama, mahinacijama...

Zakon ne mo┼że sankcionisati na┼íu zadru┼żnu pro┼ílost, ali mo┼że otvoriti novo poglavlje.

Zbog toga su bitni ciljevi zbog kojih se donosi zakon i to, pre svega, moraju re─çi poljoprivrednici koji su izvan tokova poslovnog organizovanja.

Po toj logici cilj je jasan – da se osnuju nove zadruge, da njihovi osniva─Źi, tri ili pet ─Źlanova, svejedno, budu poljoprivrednici i da oni preuzmu ulogu tima koji vodi proizvodnju u selu i ┼íiri zadru┼żno ─Źlanstvo. Zakonska obaveza da je „zadruga otvorena” za nove ─Źlanove pored osniva─Źa je dovoljna garancija da ─çe svako mo─çi da prepozna svoj interes.

I jo┼í ne┼íto: ako je porodica stub ┼żivota, zbog ─Źega onda njima oduzeti pravo na poslovno organizovanje u formi zadruge? Tim ─Źinom oni od nikoga ne uzimaju privilegiju sebi, a da to ┼íteti drugima. Ta, nazovimo je porodi─Źna zadruga, podlo┼żna je svakoj, pa i revizorskoj kontroli. Njenim formiranjem dr┼żava u ni─Źemu nije o┼íte─çena. Kome to mo┼że da smeta jedna ili tri nove zadruge u selu? Postoje─çoj, dobro razra─Ĺenoj zadruzi sigurno ne, a tu i ne─çe nastati nove. Smeta─çe u─Źaurenim i posrnulim zadrugama. Po broju onih koje rade, a ima ih oko 500, Srbija je i u ovom sektoru upu─çena na reforme. Novi zakon o zadrugama je odli─Źan povod za su─Źeljavanje sa istinom o zadrugarstvu na ovim prostorima.

Zadruge odavno nisu te koje okupljaju ve─çinu proizvo─Ĺa─Źa u selima. Odavno je napu┼íten kooperantski tov svinja, junadi, pa i mleka. I jo┼í valja znati – i ovakva kakva je danas zadruga smeta onima koji ┼żele da one nestanu.

Rasparava ─çe biti odr┼żana u regionima i u nju se uklju─Źuje i Zadru┼żni savez Srbije, kao i svi zainteresovani.  

 

     (AgroServis)

DodatakVeli─Źina
Nacrt zakona o zadrugama.pdf217.33 KB