Intervju: Prof. dr Marija Kadlečikova, ekspert u FAO organizaciji

DR MARIJA KADLEČIKOVA

 

MODIFIKOVANI PROIZVODI NE UMANJUJU GLAD

 

 

Veliki broj eksperata u okviru Ujedinjenih nacija, tačnije u FAO, prati proizvodnju i potrošnju hrane u svetu. Zaključci do kojih često dolaze upozoravaju: „Mnogo je ljudi koji gladuju. Hrana nije svima jednako, pa čak ni približno, dostupna – ili je nema ili je ne mogu kupiti”.

Gospođa dr Marija Kadlečikova donedavno je bila direktor FAO za Srednju Evropu i Centralnu Aziju sa sedištem u Budimpešti.

Uz odlazak sa ove dužnosti Kadlečikova je imala susret sa redakcijom „Gazdinstva”, pa smo zabeležili kraći intervju.

 

Mnogi žure da kažu da je ekonomska kriza prevaziđena i da se kupovna moć i potrošnja vraćaju. Šta to znači u sektoru hrane?

 

Dr M. Kadlečikova: Prva reakcija na krizu je bila jako intenzivna. Broj gladnih u svetu se povećao za više od sto miliona ljudi i dostigao svoj vrhunac. Nikada do sada nije bila situacija da broj gladnih u svetu bude preko milijardu ljudi. Međutim, sada se čini da je 2010. godine pristup hrani, očigledno, bolji i da se posledice krize ublažavaju, tako da danas možemo konstatovati da je reč o oko 920 miliona ljudi. Odnosno, broj se smanjio za sto miliona. Međutim, s druge stane treba takođe reći da još uvek ne očekujemo kraj krize u poljoprivredi, zato što poljoprivreda po pravilu reaguje na krizu u industriji u finansijskom sektoru sa nekim godišnjim ili dvogodišnjim zakašnjenjem. Očekujemo da će glavni problemi tek doći i da su prvenstveno uslovljeni variranjem cena poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica i tu treba navesti pšenicu i pirinač. Ovo izaziva nervozu na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Praktično ova nesigurnost može da doprinese da doživimo u sledećim mesecima, ali i godinama, više puta variranje cena poljoprivrednih proizvoda.

 

Da li moćne zemlje u regionima imaju posebnu odgovornost za obezbeđenje hrane gladnima?

 

Dr M. Kadlečikova: Dobro pitanje. Ne samo da pojedini delovi sveta, odnosno regioni, kao na primer region za karipsku oblast, Latinsku Ameriku, Afriku ili Aziju su odgovorni za bezbednost hrane. Zapravo, svaka zemlja, svaka država ponaosob ima odgovornost da garantuje bezbednost hrane. Zato sada, kada se daje razvojna pomoć, ove manje razvijene zemlje nemaju želju da se hrana tamo besplatno dovozi i deli, ponekad i nekontrolisano.  Njima se daju sredstva i one same, njihove vlade, odlučuju na koji način da obezbede da se ljudi prehrane. To je ta odgovornost.

 

Da li je proizvodnja genetski modifikovane hrane spas od gladi? Ko o tome razgovara?

 

Dr M. Kadlečikova: FAO, ali i Svetska zdravstvena organizacija VHO. Oni  ova pitanja jako pažljivo prate, zato što možemo videti gladne ljude, čiji se broj stalno povećava umesto toga da uspemo da ga smanjimo za polovinu kako su glasili zaključci svetskog samita o hrani, održanog 1996. godine. Zaista, ponekad smo skloni da razmišljamo na koji način odgajiti i u suvim i neplodnim oblastima više hrane i kako štititi žitarice, odnosno one osnovne biljne proizvode koje se gaje u ovim zemljama protiv bolesti protiv insekata, na primer protiv skakavcima. Ali isto tako govori se o zdravlju stoke, tako da proučavaju se i prate ova pitanja, ali za sada još niko nije rekao, ili nema hrabrosti da to kaže, da genetski modifikovani organizmi predstavljaju rešenje za pitanje gladnih – rekla je dr Marija Kadlečikova.