AGRARNI BUDŽET NIJE RAZVOJNI

 

Beograd, 24. decembar 2010.

 

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin u intervjuu za novogodišnji broj lista „Moje Gazdinstvo” i „AgroServis”, komentarišući visinu novog Agrarnog budžeta za sledeću godinu je istakao da taj budžet nije razvojni i da poljoprivreda, koja je u ovim vremenima krize strateška privredna grana, ostaje i dalje u zapećku. Asocijacija privrede i dalje smatra da Agrarni budžet treba da iznosi deset odsto. Očekivali smo da će biti prihvaćeno pet odsto odmah, a da se ostalih pet odsto podiže svake godine po dva odsto, da bi taj procenat stigli do 2015. godine.

Međutim, navodi Bugarin, očito je da kreatori agroekonomske politike ni ovaj put nisu hteli da čuju glas i vapaj poljoprivrede, odnosno proizvođača hrane. To nema nikakvog smisla, posebno za granu koja je u vremenima krize pokazala svu vitalnost, i dalje je neto izvoznik. Jer, od izvoza hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju, ove godine će u zemlju stići oko 2,1 milijarda dolara, pa će ova oblast i u vremenima krize imati suficit od milijardu dolara, kaže Miloš Bugarin. Zamislite, koliko bi to tek bilo kada bi imali Agrarni budžet koji ova grana zaslužuje i kada bi u svet izvozili proizvode iz viših faza prerade, a ne samo sirovine!

Očito je da oni koji vode poljoprivredu ovo nisu uspeli da dokažu onima koji raspoređuju pare, kada je za agrar u sledećoj godini iz ukupnog budžeta države izdvojeno samo 20 milijardi dinara. Da je doprinos agrara ukupnom budžetu Srbije ubedljivo dokumentovan, za šta je Privredna komora Srbije podnela i argumente, onima koji su kreirali budžet, smatram da bi oni to možda shvatili i više para dodelili poljoprivredi. Jer, znamo da se svaki dinar uložen u agrar vraća petostruko. A to je u interesu Srbije, a ne samo proizvođača hrane. Zato se i pitam, navodi Bugarin, zar nije u interesu i Vladi Srbije da kroz veće ulaganje doprinese većoj proizvodnji hrane, da ima veći izvoz, da hrana više donosi u republički budžet od onog što je bilo proteklih godina. A direktan doprinos agrara budžetu kretao se od 11 do 15 odsto, a sa pratećim delatnostima u prehrambenoj industriji to je dostizalo i 40 odsto. A vraćalo mu se simbolično, prošle godine samo sa 2,6 odsto, a sad je to neznatno, prividno povećano. Ako imamo u vidu inflaciju koja je bila u ovoj godini, znatno iznad planirane (11 odsto), što je najveća u Evropi, i ciljanu u 2011. godini od 4,5 odsto plus ili minus 1,5 odsto, onda se to prividno povećanje neće osetiti.

Dakle, zato se i pitam kako takav budžet može uticati na razvoj posrnule poljoprivrede. Jer, kao da se ostvaruje i prognoza FAO iz Rima da će Srbija uskoro postati zavisna od uvoza hrane ako tako nastavi. Eto, videli smo šta nam se dogodilo sa mlekom, kada je za poslednje dve decenije srpsku poljoprivredu vodilo 12 ministara i za koje vreme je broj krava mlekulja smanjen gotovo za 500.000 grla – rekao je između ostalog za „Gazdinstvo” Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

 

   (AgroServis)