- TRŽIŠTE - /12.02.2018./ Produktna berza Novi Sad: kukuruz 16.20 din/kg , pšenica 17.60 din/kg , soja 46.00 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Čikagu: kukuruz 13.89 din/kg , pšenica 16.39 din/kg , soja 35.39 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Mineapolisu: kukuruz 12.74 din/kg , pšenica 15.39 din/kg , soja 32.95 din/kg ; /12.02.2018./ Berza u Parizu: kukuruz 18.36 din/kg , pšenica 18.98 din/kg , soja - ;

Reagovanja ÔÇô Dan svinjara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

 

VAKCINACIJA PROTIV KUGE SPRE─îAVA RAZVOJ SVINJARSTVA

Sremska Mitrovica, 14. februar 2018.

Zoran Eri─ç, predsednik Asocijacije sto─Źara „Srem – Ma─Źva”, nakon rasprave me─Ĺu ─Źlanovima, sa─Źinio je osvrt na aktuelnu situaciju u svinjarskoj proizvodnji, koju, kako nam je rekao, pritiska oscilacija cena, nedostatak izvoza i neza┼íti─çene granice. Ova asocijacija je sa komentarom, koji objavljujemo, upozorila i organizatore Dana svinjara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 13. februara 2018. godine.

Odjeci

 

KAD SU JAGANJCI PRVI NOVCI, A KRUŠKE PREVARA

─îedomir Keco

Novi Sad, 14. februar 2018.

Pre nekoliko dana smo objavili vest da jaganjci mesnatih rasa imaju sigurnog kupca i da je to kompanija BOV-OV iz Temerina. Nakon objavljenih pojedinosti cene i te┼żine, uz telefone za kontakt, prvo su reagovali nakupci koji su ljutito reagovali ┼íto smo objavili i telefone, a time smo „njima oduzeli hleb”. Potom su nam se javili potencijalni prodavci jaganjaca, sa pitanjem „da li je to stvarno tako i da li se jagnje od 20-30 kg pla─ça 10.000 dinara i to odmah”?

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

14.02.2018.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 13.02.2018.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

13.02.2018.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 12.02.2018.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

Ušteda u setvi

 

PODEŠAVANJE PNEUMATSKE SEJALICE ZA SETVU SUNCOKRETA I SOJE

Dr Jan Turan, vanredni profesor Departman za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Novi Sad, 13. februar 2018.

Izvor: List „Gazdinstvo”        

Osnovni zadatak setve je distribucija semena na optimalnu dubinu uz adekvatan razmak izme─Ĺu semena. Rezultat optimalne setve po vertikalnom i horizontalnom pravcu manifestuje se u vidu boljeg klijanja i nicanja a pored toga osigurava pove─çanje prinosa i smanjuje uticaj susednih biljaka na vegetacioni prostor u smislu raspolo┼żive svetlosti, hranljivih materija i vlage. Prednost setve suncokreta i soje preciznim sejalicama uklju─Źuje u┼ítedu semena, manje radnog vremena, posti┼że uniformniji razmak u redu i dubini setve, a iz ovih razloga sledi da ─çe usev biti ujedna─Źen po visini i snazi ┼íto je preduslov za visoke prinose. Osnovni predusov za ujedna─Źen rast i razvitak biljaka krije se u uniformnosti distribucije semena u redu.

NEDIMOVI─ć: U ARILJE I PO┼ŻEGA DOBIJAJU FABRIKE ZA PRERADU MALINE

 

Sevojno, 13. februar 2018.

Izvor: Tanjug     

  • Zahvaljuju─çi saradnji sa Ma─Ĺarskom, u Srbiji ─çe biti otvorene dve fabrike za preradu maline, prvo u Arilju i kasnije u Po┼żegi, najavio je ju─Źe ministar poljoprivrede Branislav Nedimovi─ç.

Tokom posete Sevojnu, Nedimovi─ç je istakao da je potpisan Memorandum o razumevanju sa Ma─Ĺarskom, koja ─çe obezbediti finansijska sredstva, tehnolo┼íku opremu i desetogodi┼ínji ugovor o izvozu prera─Ĺene maline iz fabrike koja ─çe se graditi u Arilju.

PROLE─ćNA SETVA U POMORAVSKOM OKRUGU NA 90.000 HEKTARA

 

Jagodina, 13. februar 2018.

Izvor: Tanjug

  • Poljoprivrednici Pomoravskog okruga, ─ćuprije, Despotovca, Jagodine, Para─çina, Svilajnca i Rekovca, planirali su da ovog prole─ça kukuruzom, industrijskim i krmnim biljem, povr─çem, zaseju oko 90.000 hektara, procenjuju stru─Źnjaci Poljoprivredno savtodavne stru─Źne slu┼żbe u Jagodini.

Najvi┼íe ─çe zasejati kukuruzom jer je najprofitabilniji, najlak┼íe se ─Źuva, mo┼że da se iskoristi kroz tov stoke, ali i da se ─Źuva dok ne postigne dobru cenu, tvrde stru─Źnjaci za ratarstvo u ovoj slu┼żbi.

IPARD PROGRAM EU: Tra┼żimo 51 ma┼íinu

 

Beograd, 13. februar 2018.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • Uskoro se raspisuje novi konkurs za dodeljivanje sredstava iz IPARD fondova. Za prvi krug rok 26. februar. Do kraja 2018. godine jo┼í pet poziva

Poljoprivrednicima u Srbiji, od sredine decembra prošle godine, na raspolaganju su sredstva iz IPARD programa EU. Do sada je pristigao 51 zahtev, od toga 15 za mašine i 36 za traktore. Rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

SRBIJA JOŠ NEMA MESA ZA IZVOZ: Šnicli jedva i za domaći tanjir

 

Beograd, 13. februar 2018.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u na┼íim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili

Dok je na pa┼ínjacima i u ┼ítalama sve manje stoke, na papirima i u pri─Źi sve su ve─çe mogu─çnosti za izvoz mesa iz Srbije. Dr┼żava uklanja administrativne prepreke, kako mi doma─çe meso stiglo do daleke Kine, Turske i Rusije, a srpski sto─Źari sve ─Źe┼í─çe uklanjaju obore i okre─çu se ka biljnoj proizvodnji i ratarstvu. Tako, ni od najavljenog izvoza jagnjetine za Kinu, sredinom pro┼íle godine, nije bilo ni┼íta. Stru─Źnjaci obja┼ínjavaju da izvoza nema i da ga jo┼í dugo ne─çe biti, jer Srbija nema dovoljno stoke.

ISTRA┼ŻIVANJE

 

ULOGA DR┼ŻAVE I ODGOVORNOST POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U PROIZVODNJI ZDRAVSTVENO-BEZBEDNE HRANE

Aleksandra Gajdobranski, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Dragana Latkovi─ç, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Vera Krmpot, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd

Novi Sad, 12. februar 2018.

Izvor: List Gazdinstvo

Za zdravstveno-bezbednu hranu kako za ljude tako i za ┼żivotinje, bitan je ceo lanac i to: od njive preko prerade, do ─Źuvanja i prodaje, odnosno do trpeze. U fokus posmatranja i analize zbog ┼íirine ove teme uklju─Źujemo: proizvodnju na njivi i vo─çnjaku i prodaju preko tr┼żnica. Proizvodnja hrane biljnog porekla gde posebno mesto po udelu u ukupnoj vrednosti pripada ratarsko-povrtarskoj proizvodnji u Srbiji odvija se na oko 3,3 mil./ha. Najintenzivnije je gajenje slede─çih ratarskih kultura: kukuruza do 1,2 mil./ha, uljarica do 400 hilj./ha, p┼íenice oko 500 hilj./ha, povr─ça oko 160 hilj./ha, vo─ça oko 270 hilj./ha, ┼íto se mo┼że videti na slici 1.

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

12.02.2018.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 09.02.2018.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

Klub 100P plus

 

ODR┼ŻAN 14. ZIMSKI SEMINAR FARMERA

Novi Sad, 12. februar 2018.

Udru┼żenje poljoprivrednika Klub 100P plus organizovalo je 14. zimski seminar farmera na Tari od 28. januara do 3. februara i nakon rasprave o razli─Źitim temama danas su na┼íoj redakciji uputili zavr┼íni rezime – stavove o petnaestak tema. Evo ┼íta poru─Źuju iz Kluba 100P plus.

Vest dana

 

SVAKOG MESECA IZVOZ 5.000 KOMADA JAGNJADI U IZRAEL

CENA JAGNJETA 10.000 DINARA TE┼ŻINE 20-30 KG

Temerin, 12. februar 2018.

Kompanija BOV-OV iz Temerina planira da svakog meseca u Izrael izveze 5.000 komada jagnjadi mesnatih rasa. Ovo je, zapravo, nastavak posla koji traje godinu ipo dana i za to vreme je izvezeno oko 20.000 jaganjaca. Ove godine otkupna cena za mu┼íko jagnje te┼żine 20-30 kg je 10.000 dinara. Ako farmer sam doveze jaganjce u Temerin, kupac mu pla─ça jo┼í 200 dinara po komadu. Kompanija BOV-OV realizuje izvoz po svim pravilima i prodavcu jaganjaca daje dokumentaciju o izvozu, koja je dovoljna da gazdinstvo od Ministarstva poljoprivrede dobije jo┼í 2.000 dinara po jagnjetu.

Reagovanja

 

UDRU┼ŻENJE „PAN─îEVA─îKI RATARI” O AGRARNOJ POLITICI

Pan─Źevo, 12. februar 2018.

Udru┼żenje „Pan─Źeva─Źki ratari” uputilo nam je saop┼ítenje za javnost koje smo mi navodno krajem januara „presko─Źili” i nismo objavili. To nismo uradili nikada i nikome, jer nam je „preskakanje” nepoznata disciplina u novinarstvu.

Evo pomenutog saopštenja.

CENA ┼áE─ćERA KROJI SETVU SLATKOG KORENA

 

Novi Sad, 12. februar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs     

  • Mart se bli┼żi i na pragu smo jo┼í jedne prole─çne setve koja startuje sa ┼íe─çernom repom. Poljoprivrednici koji su namereni da i ovoga marta poseju repu ve─ç su  ugovorili sa ┼íe─çeranama uslove, pre svega, koliko ─çe ko┼ítati kilogram ┼íe─çerne repe.

I ove godine se o─Źekuje da se repa najvi┼íe poseje u Ba─Źkoj, Sremu i u Banatu, odnosno da je bude u onim delovima ravnice koje su u bli┼żoj okolini fabrika ┼íe─çera.Prema podacima Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” lane je pod repom bilo posejano 62.000 hektara, prinos po hektaru bio je blizu 50 tona, prose─Źna digestija 16,5 odsto, a ne─Źisto─ça oko 15 odsto i ukupno je dobijeno 471.700 tona ┼íe─çera.

PAO IZVOZ SVIH NAJZNA─îAJNIJIH AGRARNIH PROIZVODA

 

Beograd, 12. februar 2018.

Izvor: Politika

  • Uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2017. uve─çan je vi┼íe od 50 odsto, a jaja i mle─Źnih proizvoda za tre─çinu

Pro┼íle godine izvoz svih vode─çih srpskih poljoprivrednih proizvoda pao je u pore─Ĺenju sa 2016, pokazuju kona─Źni rezultati Republi─Źkog zavoda za statistiku.

Komentar nedeljnog prometa roba na Produktnoj berzi u Novom Sadu

 

Promet robe na Produktnoj berzi od 05. februara  do 09. februara  2018.

Novi Sad, 09. februar  2018.g.

Radoslav Pilja, direktor poslovnih operacija Produktne berze u Novom Sadu

Nali─Źje jeftinog uvoza

 

NA┼áI POVRTARI UGRO┼ŻENI EVROPSKIM SUBVENCIJAMA

─Éor─Ĺe Simovi─ç, Radio Novi Sad

Novi Sad, 9. februar 2018.

  • Povrtari koji su pro┼íle godine u izuzetno su┼ínoj godini uspeli da proizvedu povr─çe za tr┼żi┼íte, gube bitku sa jeftinim povr─çem iz Evropske unije.                                                                                                                                            

Ve─ç ─Źetiri decenije Lazar ─Éuki─ç u Gospo─Ĺincima bavi se povrtarstvom. Danas na 300 hektara proizvodi luk, ┼íargarepu, kupus, papriku, krompir, a podigao je i savremen jabu─Źnjak. Iako povr─çe proizvodi po najsavremenijoj tehnologiji, ka┼że da cenom ne mo┼że da parira jeftinom krompiru iz Francuske.

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

09.02.2018.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 08.02.2018.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

Doga─Ĺaji na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

 

OKUPLJANJE STO─îARA

Novi Sad, 9. februar 2018.

Serija rasprava o sto─Źarstvu po─Źinje sutra na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu okupljenjem sto─Źara, a traje do 24 februara. Dan svinjara je 13. februar i ova tema se o─Źekuje sa puno nade. Naime, re─Ź nau─Źnika se o─Źekuje o dva zna─Źajna pitanja – dokle ─çe se tolerisati pona┼íanje Uprave za veterinu, u pogledu eliminisanja klasi─Źne svinjske kuge u Srbiji, zbog ─Źega su u samo dve protekle decenije farmeri izgubili vi┼íe milijardi dinara i drugo pitanje se odnosi na primenu Pravilnika za ocenu kvaliteta mesa na liniji klanja.

Merenje kvaliteta mesa na liniji klanja svinja sada se vr┼íi u „Mitrosu” u klani─Źkoj laboratoriji. Ocenjivanje kvaliteta u EU obavljaju neutralne laboratorije i tovljenici koji se dovoze na klanje se ne mere na kantaru prodavca, ve─ç se meso pla─ça po masnim jedinicama prema nalazu neutralne laboratorije.

Provera radne ispravnosti i priprema za eksploataciju ratarskih prskalica

 

SPAS OD ŠTETNOG DEJSTVA HEMIKALIJA

Msc Vladimir Višacki, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Novi Sad, 9. februar 2018.

Koncept odr┼żive poljoprivrede, sa aspekta za┼ítite bilja podrazumeva optimalno upravljanje resursima, promovi┼íe racionalnu upotrebu sredstva za za┼ítitu bilja ne bi li se smanjio uticaj na ┼żivotnu sredinu i odr┼żala optimalna biljna proizvodnja. Zbog razli─Źitih vremenskih uslova uzgajanja i tehnologije proizvodnje, hemijske metode za suzbijanje ┼íteto─Źina i bolesti najvi┼íe se koriste zbog svoje efikasnosti, brze i lake primene.

TRE─ćINA IZVOZA ┼ŻITA IZ MK GRUPE

 

Beograd, 9. februar 2018.

Izvor: Ve─Źernje novosti

  • Srpski agrar je u Evropu i svet pro┼íle godine izvezao vi┼íe od 2,5 miliona tona ┼żitarica i uljarica, a kompanija MK grupa, sa svojim ─Źlanicama "MK komerc" i "Agroglob", zaslu┼żna je za ─Źak tre─çinu ukupnog izvoza

Srpski agrar je u Evropu i svet pro┼íle godine izvezao vi┼íe od 2,5 miliona tona ┼żitarica i uljarica, a kompanija MK grupa, sa svojim ─Źlanicama "MK komerc" i "Agroglob", zaslu┼żna je za ─Źak tre─çinu ukupnog izvoza, pokazuju podaci udru┼żenja "┼Żita Srbije".

PREGLED CENA ┼ŻITARICA

 

08.02.2018.

CENE ┼ŻITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPE┼áTI, ─îIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU

REALIZOVANE CENE DO 14 ─îASOVA NA DAN 07.02.2018.

CENE SU OBRA─îUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA

Kako obnoviti humus

 

ZNA─îAJ I ULOGA ME─ÉUUSEVA U POVE─ćANJU PLODNOSTI ZEMLJI┼áTA

Novi Sad, 8. februar 2018.             

Doc. dr ─Éor─Ĺe Krsti─ç, master in┼ż. polj. Svetlana Vuji─ç, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Me─Ĺuusevi su usevi koji se gaje izme─Ĺu dva glavna useva i mogu se koristiti na razli─Źite na─Źine, za zelenu krmu, zeleni┼íno ─Ĺubrivo itd. Zeleni┼íno ─Ĺubrenje predstavlja zaoravanje sve┼że biljne mase, kojom se u zemlji┼íte unosi organska materija, a time i hranljivi elementi. Zeleni┼íno ─Ĺubrivo je organsko ─Ĺubrivo, ─Źija upotreba dobija na zna─Źaju s obzirom na nedostatak stajnjaka u na┼íoj zemlji. U agroekosistemu gde se proizvode ┼żitarice, uljarice ili druge biljne vrste, gde je smena godi┼ínjih doba tipi─Źna, biljke ┼żive ─Źetiri do osam meseci godi┼ínje, a ostatak vremena zemlji┼íte je bez useva. U tom periodu zemlji┼íte je izlo┼żeno gubitku hraniva i organske materije, smanjenjoj aktivnosti zemlji┼íne mikroflore, eroziji, tako da se i ukupna produktivnost zemlji┼íta umanjuje.

Pogled u polje

 

ULJANA REPICA POCRVENELA ZBOG TOPLOTE

Novi Sad, 7. februar 2018.

Stru─Źnjaci preporu─Źuju da ratari prvu priliku iskoriste i da prihrane uljanu repicu, koja je pod stresom i potrebna joj je pomo─ç da bi osna┼żena u┼íla u period intenzivnog prole─çnog rasta.

Prihrana zavisi od hibrida i sorte, tipa zemlji┼íta i stanja useva, ali je va┼żno znati da se urea ne koristi za prihranu za zemlji┼íte koje je sklono zaki┼íeljavanju.